Маленький чудотворец.

Святой мученик Трифон родился во Фригии, в селении Кампасада. Его родители были простые и благочестивые крестьяне. В детстве он пас гусей, грамоте учиться было негде. Но с самого детства Трифон сподобился от Господа дара чудотворения, исцелял недуги и своей молитвой творил многие чудеса.

Однажды страшная беда постигла село: налетели на поля насекомые и стали съедать посевы. Голод был неминуем. Жители стали просить святого мальчика молиться о спасении людей от голода. Силой своей детской молитвы Трифон заставил уйти вредных насекомых, истреблявших посевы. На основании этого чуда в Церкви установлен особый чин молитвенного обращения к святому Трифону, который совершается и ныне при нападении вредителей на посевы.

Император Декий (249–251 годы н.э.), жестокий гонитель христиан, узнав, что святой Трифон смело проповедует христианство и многих приводит ко крещению, приказал доставить его к нему. Услышав о том, что его ищут царские слуги, Святой Трифон не стал укрываться, но сам отдал себя в руки гонителей. Приведенный на суд в город Никею, он смело исповедовал свою веру во Христа. Никакими угрозами не смогли запугать юного Трифона и подвергли его жестоким мучениям.

Святого мученика Трифона всегда очень почитали на Руси. Существует предание, что при царе Иоанне Грозном во время охоты улетел любимый царский кречет. Царь приказал сокольнику Трифону Патрикееву найти улетевшую птицу и пригрозил смертью за неисполнение приказа. Сокольник Трифон объехал окрестные леса, но безуспешно. На третий день, утомленный долгими поисками, он прилег отдохнуть, усердно попросив помощи у своего небесного покровителя — святого мученика Трифона. Во сне он увидел юношу на белом коне, державшего на руке царского кречета. Этот юноша произнес: «Возьми пропавшую птицу, поезжай с Богом к царю и ни о чем не печалься». Проснувшись, сокольник увидел неподалеку на сосне кречета, которого искал. Он тут же отвез его к царю и рассказал о чудесной помощи, полученной им от святого мученика Трифона. Вскоре на том месте, где было явление святого, сокольник Трифон Патрикеев построил часовню, а затем и церковь во имя святого мученика Трифона. Она стоит в Москве на этом месте до сих пор.

Евстратије свети беше римски војвода у граду Саталиону, Евгеније му беше друг у војсци, Орест беше, такође, угледан војник, Аксентије свештеник, а Мардарије прост грађанин и земљак Евстратијев, будући обојица из града Аравракина. Царски намесници Лисије и Агрикола мучише најпре Аксентија као свештеника. Видећи невино страдање хришћана, Евстратије се сам пријави Лисију и изјави, да је хришћанин. За време мучења Евстратијева ступи Евгеније пред судију и узвикну: «Лисије, и ја сам хришћанин». А када Евстратија провођаху са осталим мученицима кроз град Аравракин, виде их Мардарије са крова своје куће, опрости се са женом и двоје нејаке деце, и појури за њима вичући мучитељима у лице: «И ја сам хришћанин као и господин мој Евстратије». А светом Оресту испаде крст из недара, када стрељаше нишан пред Лисијем, по чему га Лисије позна да је хришћанин, што и сам Орест отворено исповеди. Беше Орест млад и красан војник, и растом надвишаваше све остале војнике. Аксентије би посечен, Евгеније и Мардарије скончаше у мукама, Орест издахну на усијаном гвожђу, а Евстратије у пећи огњеној. Пред смрт причести светог Евстратија у тамници свети Власије (в. 11. фебруар). Мошти њихове беху доцније пренете у Цариград и сахрањене у цркви њиховог имена — Светих Петочисленика. У тој цркви њих су виђали живе, а свети Орест јавио се и светом Димитрију Ростовском. Од светог Евстратија остала је красна молитва која се чита на суботној полуноћници: Величаја величају тја Господи.

Тропар (глас 4):

Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.

Света мученица Лукија (Луција), девица. Са мајком посетила гроб свете Агатије у Катанији, где јој се јави света Агатија. Њена крвоточна мајка исцели се тада чудотворно у цркви. Лукија раздаде све своје имање нишчим, што огорчи њенога вереника, који ју као хришћанку оптужи судији Пасхасију. Зли судија нареди, да је воде у блудилиште, да је оскврне. Но силом Божјом она поста непокретна као за земљу закована, и мноштво људи не могоше је с места кренути. Тада неки разјарени незнабожац забоде јој мач у грло и она предаде душу своју Богу и пресели се у царство вечно. Пострада 304. године.

Свештеномученик Гаврил, патријарх српски. У страшно време турске владавине над Србијом овај велики јерарх оде у Русију, где је учествовао на Сабору московском 1655. године. Вративши се, би оптужен као велеиздајник. Уз то још подигоше тужбу на њ неки зли Јевреји зато што беше превео неколико Јевреја у веру хришћанску. У својој тужби Јевреји наведоше, како он ради на покрштењу Турака, да би тиме јаче озлоједили турске власти. Изведен на суд, он би осуђен да прими веру мухамеданску. Но како Гаврил не хте о томе ни чути, то би, после тамновања, на смрт осуђен и обешен у Бруси 1659. године. И тако оде своме љубљеном Христу, да од Њега прими двојни венац, и као јерарх и као мученик.

Тропар (глас 1):

Био си осуђен неправедним судом и обешен, и као жртва свештена, жива и одушевљена, Владици свом Христу си био принет. Зато си и на небески жртвеник био примљен, свештеномучениче Гаврило, достојни поштовања.

Петочисленици, Христови војници,
Бестрашни јунаци, чесни мученици,
Поруге и муке, огањ и вешала,
To све за вас бешe ко детиња шала.
У бешчешће римско ниједан не приста,
Са радосним срцем страдасте за Христа.
Евстратије дивни, војвода јуначни,
Презре милост царску и свет овај плачни,
C њим ко c огњем живим, што лишће запали,
Пођоше у муке другови остали.
Аксентије јереј, верни Христов слуга.
За Христа претрпе безбројно поруга:
Евгеније војник и Орест чудесни
Ругаху се смрти, васкрсења свеснњ
Мардарије жену и децу остави,
Те и њих и себе за навек прославњ
O јуначко племе. децо благодати,
Такве људе може само Црква дати,
Таква срца само Дух Божији ствара,
Он што бездне мрачне у пламен претвара!
Мученици славни и нас спомените,
Молитвама вашим Цркву укрепите.

РАСУЂИВАЊЕ

Чинити милостињу од онога што човеку треба, то је права милостиња. Нe грешити онда кад је човек најизложенији грешењу, то има вредности пред Богом. Када св. Лукија виде своју болесну мајку чудесно исцељену, она joj предложи, да своје имање употреби на милостињу беднима. На то joj мајка одговори, да она не жели да се растаје од имања до смрти своје, али да пристаје да се њено имање по смрти њеној употреби на циљ, на какву Лукија хоће. «Прво покриј очи моје земљом», рече мајка, «па онда што ти је угодно чини са имањем.» Рече joj Лукија: «Није много угодан Богу, који Њему даје оно што не може собом понети (у гроб) нити што сам не потребује, но ако хоћеш да учиниш богоугодно дело, подај My оно што сама потребујеш. По смрти пак ти ништа не потребујеш, и тада нудиш њему оно што не можеш сама собом да понесеш. Него док си жива и здрава, подај Христу што имаш; и све што си мени наменила, почни одмах давати Њему.» Добра мајка мудре ћерке на ово се сагласи. Када мучитељ Пасхасије принуђаваше ову свету девојку на телесни грех, не хте Лукија ни помишљу сагласити се на то. A када joj мучитељ запрети, да ће је његови људи насилно оскврнити, рекавши c подсмехом: «Кад будеш оскврњена, побећи ће од тебе Дух Свети.» На то Лукија благодатна одговори: «Никад се тело не може оскврнути без пристанка (саизвољења) ума.» И пође Лукија света у смрт, раздавши претходно све своје имање и не оскврнивши своје младо и чисто тело.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам испуњење речи Нојевих над потомством његовим (Постања 9) и то:

1. како се Јафетити (бела раса) раширише по целом свету,
2. како се они уселише у шаторе Симове, тј. у Цркву, у духовни шатор Христов, који се поче од Семита, Јевреја,
3. како племена хамитска осташе до данас у потчињеном положају.

БЕСЕДА

о Исаку

И јави му се Господ и рече: Ја сам Бог Аврама оца Твојега,

не бој се, ја сам с тобом и благословићу те (Постања 26, 24).

Одувек је, браћо, тесан пут, којим праведници ходе. Одувек су они стешњени или од оних који не верују у Бога или од оних који криво верују. Авељ је био стешњен својим братом Каином. Ноје и Лот једним скроз поквареним родом, а Аврам, Исак и Јаков незнабошцима. Но Бог не оставља праведника самог на тесном путу. То видимо и код Исака. Ја сам Бог Аврама оца твојега, не бој се. Ове многозначајне речи Исак је разумео. Тим речима Бог га је и храбрио и опомињао. Хоће рећи: због Аврама и тебе ћу благословити; и као што сам Аврама чувао усред незнабожаца, тако ћу и тебе; и још: буди ми веран као и Аврам отац твој. И следоваше Исак примеру оца свога и не одступаше од Бога целог живота свог. Беше ратар и сточар као и отац му; беше праведан и кротак, избегавајући свађу с људима и чинећи добро људима. Видјесмо, да је Господ с тобом (26, 28), морадоше му најзад признати мрзитељи и гонитељи његови. И удостоји се Исак, да се Бог назове Богом његовим; као што се називао Богом Аврамовим, тако се после називао и Богом Исаковим.
О Господе дивни у светим Својим, помени и наша имена уз имена праведника и светитеља Твојих у Царству Твоме. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 26 / 13. децембар 2018. године

Припремио, Златко Перић

Чтобы не страдать вечно, следует терпеть временные страдания.
Архиепископ Филарет (Гумилевский)

Святой мученик Трифон родился в Малой Азии в III веке в семье христиан. Господь ещё с детства наградил Трифона даром исцелять людские недуги и изгонять нечистых духов.

Известно, что однажды молитвой он спас свой родной город от нашествия насекомых, поедавших посевы. Когда в дочь римского императора Гардиана вселился бес, то излечить девушку смог только юный Трифон. По просьбе императора святой заставил изгнанного нечистого духа явиться перед придворными и сказать, что дьявол бессилен перед теми, кто верует во Христа и следует Его заповедям. Слыша такие слова, многие римляне приняли Крещение.

Трифон продолжал исцелять страждущих людей, не требуя платы за свои труды, проповедуя и славя Господа Иисуса Христа за все милости, умножая веру в народе империи. Но уже в годы правления императора Декия, при котором язычники стали уничтожать христиан, молодой целитель был арестован.

Трифон перед судом засвидетельствовал свою христианскую веру и был отдан палачам. После того, как святой перенёс долгие и жестокие пытки, его приговорили к смерти. Перед казнью мученик помолился и с благодарностью отдал свою душу в руки Божии ещё до того, как меч убийцы коснулся его головы.

День памяти: 1 февраля
Святой мученик Трифон

Святой мученик Трифон родился в одной из областей Малой Азии — Фригии, неподалеку от города Апамеи в селении Кампсада.

С юных лет Господь даровал ему силу изгнания бесов и исцеления различных болезней. Однажды жители его родного села были спасены им от голода: святой Трифон силой своей молитвы заставил уйти вредных насекомых, истреблявших хлебные злаки и опустошавших поля

Особенно прославился святой Трифон изгнанием беса из дочери римского императора Гордиана (238–244).

Помогая всем страждущим, он требовал только одной платы — веры в Иисуса Христа, благодатью Которого он исцелял их.

Когда на царский престол вступил император Декий (249–251), жестокий гонитель христиан, эпарху Акилину было донесено, что святой Трифон смело проповедует веру во Христа и многих приводит ко Крещению. Святой был схвачен и приведен на допрос, во время которого он безбоязненно исповедал свою веру. Его подвергли жестоким истязаниям, били палками, терзали тело железными крючьями, обжигали раны огнем, водили по городу, вбив в ноги железные гвозди. Все пытки святой Трифон мужественно претерпевал, не издавая ни единого стона.

Наконец, он был осужден на усечение мечом. Перед казнью святой мученик молился, благодаря Бога, подкрепившего его в страданиях, и испросил у Господа особую благодать тем, кто будет призывать его имя на помощь. Прежде, чем воины занесли меч над головой святого мученика, он предал душу свою в руки Божий. Это событие произошло в городе Никее в 250 году.

Святое тело мученика христиане обвили чистыми пеленами и хотели предать погребению в городе Никее, в которой он пострадал, но святой Трифон, в видении, повелел перенести его тело на свою родину в селение Кампсаду. Это и было исполнено.

Впоследствии мощи святого Трифона были перенесены в Константинополь, а затем в Рим. Большим почитанием пользуется святой мученик в Русской Православной Церкви.

Существует предание, что при царе Иоанне Грозном во время царской охоты улетел любимый царем кречет. Царь приказал сокольнику Трифону Патрикееву найти улетевшую птицу. Сокольник Трифон объехал окрестные леса, но безуспешно. На третий день, утомленный долгими поисками, он остановился под Москвой, в месте, ныне называемом Марьина роща, и в изнеможении прилег отдохнуть, усердно помолившись перед этим своему святому покровителю — мученику Трифону, прося его о помощи. Во сне он увидел юношу на белом коне, держащего царского кречета, и этот юноша произнес: «Возьми пропавшую птицу, поезжай с Богом к царю и ни о чем не печалься». Проснувшись, сокольник действительно увидел неподалеку на сосне кречета. Он тут же отвез его к царю и рассказал о чудесной помощи, полученной им от святого мученика Трифона Через неко-торое время на том месте, где было явление святого, сокольник Трифон Патрикеев построил часовню, а затем и церковь во имя святого мученика Трифона.

Мученику Трифону особо молятся об исцелении от телесных недугов, в болезненном состоянии, в случаях порчи плодов, во время голода.

[ad01]

Рубрики: Разное

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *